Истраживачи са Универзитета Принцетон открили су да захваљујући физичкој активности можете обновити мозак. Такво преструктурирање може ослабити одговор на стрес и умањити интервенцију анксиозних стања на функционисање мозга.
Према часопису Јоурнал оф Неуросциенце, експерименти са мишевима показали су да стресно излагање хладној води код редовито обучених животиња узрокује значајно повећање активности неурона, чија је улога неутрализирање побуђења која се јавља у подручјима мозга који су одговорни за анксиозност.
Резултати истраживања могу окончати спорове научника са биполарним погледима на ефекте тренинга на мозак. Неки од њих верују да физичка активност доводи до појаве нових, младих неурона који имају већу ексцитабилност, што доводи до повећања анксиозних стања мозга. Студије научника из Принцетона показале су да се као резултат тренинга користе механизми који смањују ниво ексцитације можданих ћелија.
Према професорици психологије са Универзитета Принцетон, Елизабетх Гоулд, која је водила студију, слични експерименти који су имали за циљ дубоко проучавање механизама утицаја физичке активности на понашање можданих ћелија нису вршени. Научници су успјели да идентификују подручја мозга која регулишу анксиозна стања. Експериментални резултати допринеће бољем разумевању и лечењу насталих анксиозних поремећаја.
Елизабетх Гоулд тврди да људски мозак има прилагодљиве способности које омогућавају промену тренутних процеса у зависности од окружења и животног стила. За физички слабије појединце резултирајући анксиозним понашањем могу створити одређене користи. Реакција на анксиозност често се манифестује у облику реакције избегавања, чиме се избегава улазак у опасне ситуације, чиме се повећава вероватноћа преживљавања. Ово се посебно односи на појединце који нису у стању да адекватно реагују на опасност и делују по принципу „бори се или бежи“.
Гоулд верује да је вредност истраживања углавном последица чињенице да разумевање процеса регулације мозга у случају анксиозног понашања може ефикасно излечити различите анксиозне поремећаје. Поред тога, резултати истраживања откривају утицај механизама саморегулације мозга и његове прилагодбе на околину.
Експеримент у питању део је дисертације Тимотхија Сцхонфелда, запосленика Националног института за психијатрију, чији је коаутор лекар Бриан Хсу, који је током експеримента био студент на Универзитету Станфорд. Студије су биле основа његове тезе. У студији су такође учествовали Педро Пиерузини и Педро Рада, који представљају венецуелански универзитет у Лос Андесу.
Две групе мишева су биле укључене у експеримент. Једна група је била ограничена у физичким активностима, а друга је имала приступ колуту веверица, које су у једној вечери трчале у колу до четири километра, након шест недеља, мишеви су били изложени хладној води.
Као резултат овог ефекта добијени су дијаметрално супротни резултати. Код животиња које су биле ограничене у кретању, лечење хладном водом изазвало је пораст броја краткотрајних гена у неуронима који моментално почињу када су неурони побуђени. У неуронима физички активних мишева постоји мањак краткотрајних гена, због чега ћелије њиховог мозга нису прешле у режим узбуђења када се догодио фактор стреса. Супротно томе, мозак „спортиста“ мишева показивао је знакове неке контроле над реакцијом на стрес. Знатно активирани инхибиторни неурони, чија је улога да обуздају побуђене неуроне. Између осталог, неурони физички активних животиња произвели су већу количину ГАБА-гама-аминобутерне киселине, супстанце која смањује ниво нервне ексцитације ћелија мозга. Такође, примећена је значајна количина протеина у овој групи мишева, који подељењем ГАБА у малим дозама и паковањем у везикуле, прелазе у цело тело.
Истраживачи су у циљу сузбијања неуронске активности у вентралном хипокампусу блокирали ГАБА рецепторе, што је довело до онемогућавајућег ефекта слабљења анксиозног стања. Блокада је извршена коришћењем супстанце бицукулин, која се користи у медицини за блокирање ГАБА рецептора у телу и подстицање активности ћелија које се јављају у епилепсији. Употреба бицукулина у испитиваном експерименту неутрализовала је ефекте гама-аминобутерне киселине на ћелије мозга физички активних животиња.
